Pola deset uvece je, palim cigaru i razmisljam sta bi trebalo da pisem, odakle da pocnem. Ima toliko toga sto zelim da podelim. Za pocetak...
Svi smo upali u neku kolotecinu svakodnevnog zivota, posao,skola - kuca, povremeni izlasci sa drustvom, ali da li smo srecni? Preispitala sam sebe i shvatila da sam vecinu vremena nezadovoljna okolinom, nisam srecna zbog malih stvari, srecna sam kada dozivim neki uspeh, kada sam zaljubljena, kada su dobro ljudi koje volim. Nekada sebe vidim kao totalno drugu osobu kada sam sa deckom u kojeg sam zaljubljena, kada sam sa drustvom i roditeljima. Ranije sam bila veliki hejter, oblacila sam se u crno, imala kratku smedju kosu, trudila se da budem "drugacija" i shvatila sam da su ti koji su zapravo "drugaciji" neprijatne osobe i resila sam da se promenim. Kada se ON pojavio postala sam bolja osoba i zahvaljujem mu na tome. Pocela sam da gledam na svet drugim ocima. Svaki covek je sposoban da razlikuje dobro od loseg samo je pitanje na koju stranu ce otici. Ne pricam sad da sam ja svetica , daleko od toga, ali smatram da covek treba da bude sto bolji da bi mu zivot prosto bio lepsi i ispunjeniji. Najteze je kad covek uci na svojim greskama, ali i najefikasnije je, jer kad se jednom opeces neces sigurno namerno opet gurati ruku u vatru. I svaki problem koliko god velik bio, resiv je. Ono sto nas ne ubije ojaca nas :)